Na putu ka EU, brojne su obaveze, a jedna od njih proizilazi i iz Zelene agende. Ukoliko ne prilagode svoje poslovanje, privrednike očekuju porezi zbog kojih neće biti konkurentni na evropskom tržištu. Šta vlasti treba da preduzmu?
Energetska efikasnost, čistija proizvodnja – i ušteda i zdravija životna sredina, izazovi su koji stoje pred privrednicima u BiH, naročito onim u proizvodnom sektoru.
“Dolazi vrijeme oporezivanja prljave ekonomije, proizvodnje opterećenom emisijama gasova staklene bašte, jer naše samo pristupanje Zelenoj agendi kroz ovu Sofijsku deklaraciju je da jedna vrlo konkretna obaveza”, kaže prof. dr Petar Gverp sa Mašinskog fakulteta u Banjaluci.
PRELAZNI PERIOD DO 2026. GODINE
Institucije BiH imaju prelazni period do 2026. godine, da usklade direktive Evropske unije za dekarbonizaciju sa domaćim zakonodavstvom i uspostave takozvani ETS sistem naplate takse za emisiju ugljen dioksida.
“BiH nažalost nije sastavni dio toga, a taj prekogranični porez koji se plaća na izvoz određenih roba koje su nastale na bazama prljavih energija to je taj CBAM dodatni porez, a ETS je zapravo sistem trgovine štetnim emisijama. Kad uđete u taj sistem trgovine štetnim emisijama koja su u EU na snazi od 2005. godine vi imate jako velike povlastice. To znači da vaše robe neće biti oporezovane i vaša konkurentnost se zadržava u svakom obliku”, kaže Dr.sc Vjekoslav Vuković, predsjednik Spoljnotrgovinske komore BiH.
KLJUČNA RAZLIKA
Ključna razlika je, dakle, u sledećem. Kroz ETS sistem, naplata poreza za emisiju štetnih supstanci obavlja se u BiH, uz obavezu da se potom investira u obnovljive izvore energije. Dok CBAM znači da sve što se prikupi u EU od ove takse, tamo i ostaje. Ovaj porez će prije svega obuhvatiti robe poput čelika, aluminijuma, vodonika, ali će najviše pogoditi elektorprivrede koje proizvode struju na bazi termoelektrana.
“Tona štetnih emisija jednog karbona došla je već do 100 evra, nekad je bila 25 evra, njihova cijena rapidno raste. Biće 120, 125, 150 ili 200 evra zavisi od berze emisije tih plinova. Posljedično tome šta se može desiti? Mi možemo gubiti 300 miliona maraka izvoza godišnje, a to vam se u tim industrijama može jako reflektirati na broj radnih mjesta”, kaže Vuković.
BiH VLASTI NA POTEZU
Potez je sada na bh. vlastima da ulože napore da ovaj mehanizam ne bi bio prepreka poslovanju s EU koja je strateški partner BiH i u koju se izvozi više od 70 odsto proizvoda.
“Svakako proces prelaska na obnovljive izvore je skup proces i našu privredu očekuju veliki izdaci po tom pitanju i svakako da treba da se određena sredstva opredijele za uinapređenje energetske efikasnosti za privredna društva”, kaže Slavica Marković, direktor Područne privredne komore, Bijeljina.
“Mi smo već imali ponudu određenih ponuđača, idemo u tom pravcu da postavimo solarnu elektranu kapaciteta oko 200 kilovata. Negdje oko polovine naše potrebe potrošnje, ali evo ićićemo u tom pravcu postepeno. Mislim da je to neophodno. Cijena električne energije uopšte nije niska, ona će biti sve viša i to je pitanje racionalnosti, održivosti naših ekonomskih sistema. Neophodno je da država značajnije podrži ovakve projekte”, kaže Đorđe Slavinjak, direktor fabrike za preradu voća i povrća.
EU PROJEKTI
Dok čekamo na državu, privrednici imaju mogućnost da apliciraju za evrospka bespovratna sredstva.
“EU je objavila javni poziv u okviru projekta EENergy i obezbijedila devet miliona evra bespovratnih sredstava za povećanje energetske efikasnosti malih i srednjih preduzeća u EU. Na ovaj poziv se mogu prijaviti i preduzeća iz RS. Inače se projekat provodi u saradnji sa evropskom mrežom preduzetništva u okvru programa jedinstvenog tržišta EU”, kaže Marica Berić, rukovodilac Odjelenja za strateško planiranje razvoja MSP i preduzetništva u RARS.
Preduzetnici koji se prijave mogu ostvariti do 10.000 evra bespovratnih sredstava. Naglasak je na ulaganja u objekte i opremu, savjetovanje o uštedi energije ili obuku zaposlenih, a cilj je smanjenje potrošnje energije za pet odsto.
