Dejan Furtula je uzdahnuo s očajanjem dok je posmatrao građevinske mašine koje danonoćno rade na uklanjanju tona smeća koje zapušava reku Drinu u blizini njegovog rodnog Višegrada, u istočnoj Bosni.
Ovaj ekološki aktivista frustriran je jer problemna Drini nije nov, piše AP.
Svake zime, đubre koje nabujale reke nose širom regiona gomila se nizvodno i na kraju se nagomilava kod barijera koje je postavila hidroelektrana u Višegradu.
„Ovo je jasan primer nedostatka političke volje i neaktivnosti svih nadležnih institucija“, rekao je Furtula, koji vodi ekološku organizaciju Eko centar.
Dodao je:
„Sastaju se iz godine u godinu i daju obećanja, ali kao što vidimo, ove scene se stalno ponavljaju.“
Prizor podseća na scene iz filmova o ekološkim katastrofama – smaragdnozelena površina reke prekrivena je debelim slojem plastičnih flaša, komada drveta ili nameštaja, zarđalih buradi, kućnih aparata, pa čak i uginulih životinja.
Furtula kaže da se tu nalazi i medicinski otpad.
„Ovo je ekološka katastrofa. Drina je bogata ribom i možete zamisliti kakvi se toksini ovde oslobađaju, praktično ima svega, ovo je velika katastrofa”, kazao je Furtula.
Otpad dolazi sa ilegalnih deponija uzvodno u Bosni, ali i iz susedne Srbije i Crne Gore.
Brojne manje pritoke širom regiona ulivaju se u Drinu, noseći sa sobom svoj deo smeća.
Tokom leta, reke su omiljene među ljubiteljima raftinga i prirode. Problem sa otpadom kulminira tokom zimskih meseci, kada nabujale reke odnose ilegalne deponije sa svojih obala.
Zvaničnici tri zemlje obećali su da će zajedno raditi na rešavanju problema.
Jedan takav sastanak ministara zaštite životne sredine Bosne, Srbije i Crne Gore održan je na licu mesta još 2019. godine, ali se godinama kasnije čini da rešenje nije na vidiku.
Situacija pokazuje kako region, decenijama nakon razarajućih ratova 1990-ih u bivšoj Jugoslaviji, zaostaje za ostatkom Evrope i ekonomski i u pogledu zaštite životne sredine.
Pored zagađenja reka, mnoge zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se i sa drugim ekološkim problemima.
Jedan od najurgentnijih je izuzetno visok nivo zagađenja vazduha koji pogađa brojne gradove u regionu.
Bosna, Srbija i Crna Gora teže članstvu u Evropskoj uniji. Unapređenje zaštite životne sredine jedan je od ključnih uslova za pristupanje ovom bloku od 27 država.
Kada se izvuče iz reke, smeće završava na lokalnoj deponiji, gde sporo gori i oslobađa toksične čestice u vazduh, što je Furtula opisao kao „začarani krug“ zagađenja njegovog grada.
(AP) Foto: Tanjug/AP
