Početna Vijesti Preminula je Buda Mladenović, omiljena Titova kuharica

Preminula je Buda Mladenović, omiljena Titova kuharica

Omiljena Titova kuharica, Budimirka Buda Mladenović preminula je u srijedu uveče, a sahranjena je danas. Imala je 86 godina.

Žena koja obožavala svoj posao radila u motelu na domak Sopoćana, u koji je prvi put ušla 1954. i gdje je radila do samog kraja.

Nudili su joj posao kuvarice čak i u sjedištu UN u Njujorku, ugovor je bio spreman, ali je odbila.

U njenim specijalitetima je uživao Tito, zanat je učila od Eržebet, kuvarice Moše Pijade, spremala je za visoke zvanice i ambasadore koji su dolazili u njen zavičaj i nije pristajala da postane lična kuvarica nekome od njih… Radila je maltene do posljednjeg dana.

Do početka ove sedmice bila je na nogama, kuvala je… Spavala je u hotelu “Sopoćani” u kojem je imala svoju sobu da ne bi je vozili u selo. Bila je veoma vezana za to mjesto i svoj posao. Svakog jutra je dočekivala konobare… U ponedjeljak ih nije dočekala. Obili su vrata sobe. Ležala je na podu pored kreveta. Odveli su je u rodnu kuću. Tu je sklopila oči zauvijek. Oči koje su se nagledale i patnje i radosti.

Nisam željela da radim ovaj posao, bili smo sirotinja, čuvala sam ovce, a majka me natjerala da dođem u motel. Govorila mi je da je to jedini način da zaradim neki dinar i kupim nešto odjeće kako bih se udala. Pristala sam, a tih prvih mjeseci sam stalno plakala, veliki je to šok bio za mene, nisu kafana i motel bili za prostu seljančicu – prisjetila se Buda prije neku godinu za RTV Novi Pazar te davne 1954, kada je prvi put zakoracila u kuhinju u kojoj će provesti svoj životni vijek.

Tokom godina motel su pohodili ambasadori, razni državnici, direktori, čelnici Komunistićke partije poput Rankovića i Kardelja, ali i sam Tito.

– Kad je odlazio, Tito mi je prišao i pozdravio se. Bio je veoma prijatan, zadovoljan uslugom, čak sam se i slikala s njim. Bio je to za mene veliki događaj koji ću pamtiti dok sam živa – govorila je Buda.

Osim Tita, njenom kuhinjom oduševljeni su bili svi, a brojni ambasadori su po isteku mandata željeli da je vode u svoju domovinu kako bi im bila licčni kuvar, ali se njoj nije išlo iz Sopoćana. Ali je nisu zaboravili. Godinama su joj stizala pisma, razglednice i pokloni iz Australije, Japana, Njemačke, Kanade, Meksika, Amerike… Da je angažuju željeli su i vlasnici najboljih hotela Jugoslavije, a odbila je i posao u centrali UN u Njujorku.

– I njih sam odbila. Sada se kajem, ali sam tada bila preplašena mišlju da budem u tom velegradu. Nisam znala jezik, bila sam sramežljiva, a svijet je okrutan i opasan po naivnu balavicu sa sela.

I tako s godinama motel joj je postao jedina kuća. Radila je po dvije smene, spavala po nekoliko sati, na bolovanje nikad nije išla, a godišnji odmor koristila je samo četiri puta.

– Zavoljela sam ovaj posao, radila sam s puno ljubavi, ali nisam imala vremena ni za šta drugo, nisam mislila na sebe, nisam se udala, nemam porodicu… Žao mi je zbog propuštenih prilika, mnoga jela sam zalila suzama razmišljajući kako mi je život prošao, pričala je Buda.

glassrpske.com