Na političke krize odavno smo navikli, a navikavamo se i na ekonomske. Na hranu se izdvaja najviše novca, a uprkos tome što smo jedna od najplodnijih država u regionu, najveći dio hrane uvozimo. Zavisni od drugih i nestabilni, za poboljšanje životnog standarda čekamo stabilizaciju na globalnom nivou.
Cijene hrane, računi, krediti i dalje su glavne brige građana. U aprilu je potrošačka korpa četvoročlane porodice iznosila preko 3.300 maraka. Koliko je hrana poskupila, najbolje ilustruje što se na nju potroši više, nego na troškove stanovanja, obrazovanja, odjeće i prevoza zajedno. Cijene voća i povrća i dalje izazivaju zaprepaštenje građana.
– Mi penzioneri možemo slabije to kupiti, ali kupimo bar malo, samo što se kaže da probamo, jagode, trešnje.. Tačno se vidi da je sve poskupilo, a da napravimo dobar ručak, malo mesa, baš se osjeti da je puno poskupilo, na svim artiklima. Hrana, zna se šta je poskupilo, mlijeko, ulje, hajde mlijeko i nekako mada je skupo, a ulje, brašno, šećer.. Sve smo smanjili, smanjujemo dok ne počnemo piti gorku kafu – pričaju oni.
Gorak okus u ustima izaziva i činjenica da BiH sve više uvozi preko 80% hrane koju konzumira. Time, korak po korak, postajemo izuzetno zavisni, čak i u sektoru gdje ne moramo biti.
– Kvadratura obradivog zemljišta u BiH više-manje je jednaka Hrvatskoj, ta kvadratura u Kini hrani 25 miliona ljudi, dakle BiH bi mogla hraniti region da to želi, ali ako bi se granice zatvorile mislim da ne bi mogli prehraniti ni glavni grad – ističe Marin Bago, Udruženje za zaštitu potrošača Futura Mostar.
– Mi nemamo strategiju za energiju, hrana, što su dva ključna resora o kojima bi svaka država trebala da brine. To su neki sporadični poduhvati, neko sporadično ministarstvo koje nešto pokušava uraditi, ali nema jasne vizije – matra Aziz Šunje, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu.
Kao posljedica pojačanih inflatornih pritisaka iz međunarodnog okruženja, Centralna banka BiH procijenila je da će stopa inflacije u ovoj godini biti 4,7 odsto.
U zavisnosti od budućih dešavanja na globalnom nivou, građani BiH mogu se nadati poboljšanju, ili nažalost, pogoršanju situacije.
– Najbolji scenario je da se dođe do mira na Dalekom istoku, da se nađe rješenje prihvatljivo za sve strane, a s druge strane da se rat u Ukrajini privede kraju, jer je to jako veliko iscrpljivanje svih resursa, ali to se sve odražava na cijene proizvoda koje mi kupujemo – pojašnjava ekonomski analitičar, Zoran Pavlović.
Čak i da se u skorije vrijeme uspostavi mir, građani BiH, vodeći se prethodnim iskustvima, moraće pričekati na pojeftinjenja osnovnih potrepština. Jer ona dolaze mnogo sporije od poskupljenja, piše N1.
