Početna BiH Plate radnika u BiH među najmanjim u Evropi

Plate radnika u BiH među najmanjim u Evropi

Prosječna mjesečna neto plata u Bosni i Hercegovini, koja iznosi 492 evra, je među najmanjim u Evropi i predstavlja odraz loše ekonomske situacije u našoj zemlji. Ako se uporedi sa bogatim Zapadom, radnik u Bosni i Hercegovini prima čak deset puta manju platu nego u Švajcarskoj odnosno šest puta manje nego u Njemačkoj.

Uprkos procjeni vlasti Bosne i Hercegovine da se ekonomija oporavlja, da rastu plate, zvanična statistika pokazuje da je životni standard radnika u BiH na samom dnu evropske ljestvice, ali i u regionu.

Prosečna mjesečna plata u Bosni i Hercegovini je 492 evra.
U Sloveniji je prosječna plata 1.290 evra što je dva i po puta više nego u BiH. U Hrvatskoj je 965 evra, u Mađarskoj 857, Rumuniji 708, Bugarskoj 605 evra. Radnik u Srbiji prima prosječnu platu od 555 evra, u Crnoj Gori 527 evra. Izuzev Sjeverne Makedonije, u kojoj plata iznosi 458 evra i Albanije sa 364 evra,  sve ostale zemlje u regionu imaju prosečne zarade veće nego u BiH.

Bosna i Hercegovina znatno zaostaje i za razvijenim zemljama u zapadnoj Evropi. U miljeu bogatog zapada, na samom vrhu su Švajcarska, Njemačka i skandinavske zemlje.

U Švajcarskoj radnik dobija  4.717 evra što je deset puta više nego u BiH.
U korak sa Švajcarskom ide i Danska sa prosječnom platom od 3.562 evra i Norveška sa 3.313 evra.
Evidentan je veliki odliv radne snage iz Bosne i Hercegovine u Njemačku, gdje radnik iz BiH u startu može da zaradi skoro šest puta više, odnosno 2.913 evra.
Od 2.400 do 2.700 evra prosječne plate su u Francuskoj, Finskoj, Austriji i Švedskoj.

Iako su u proteklih nekoliko godina, naročito u doba pandemije, pretrpjele ekonomski krah, privreda i javni sektor u zemljama juga Evropske unije isplaćuje svojim radnicima tri puta više nego u Bosni i Hercegovini.

Radnik u Španiji prima u prosjeku 1784 evra, u Italiji 1752 evra, u Grčkoj 1116 evra. Jedino zemlje iz nekadašnjeg istočnog bloka, a koje su sad dio Evropske unije, isplaćuju prosječnu platu manju od 1.000 evra.

Ekonomski analitičari ukazuju da su zarade građana odraz realne situacije u kojoj se nalazi domaća privreda. Politička nestabilnost, pritisak dugova i nekontrolisani uvoz, uz tržište rada sa velikim brojem nekvalifikovane radne snage, teško da može podići produktivnost, a time i plate, ukazuju poslodavci.

bn