Početna Vijesti Manje para gasi OHR

Manje para gasi OHR

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Evropska unija je odlučila da smanji budžet Kancelariji visokog predstavnika (OHR) za pet odsto, a mnogi u kontinuiranom smanjenju budžeta vide namjeru EU da potpuno ugasi specijalni organ UN-a, uspostavljen nakon zaključivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Naime, prema informaciji koja se nalazi na stranici Evropskog parlamenta, planirano je da se ove godine finansiranje OHR-a, na čijem je čelu Valentin Incko, smanji za pet odsto na oko 2,8 miliona evra. Napomene radi, budžetska godina OHR-a počinje u junu svake godine. Kako je navedeno na stranici OHR-a, Savjet za sprovođenje mira je u prošloj godini njihov rad finansirao sa 5,3 miliona evra, od čega na EU otpada 54,3 odsto, na SAD 22 odsto, na Japan 10, Kanadu tri, Organizaciju islamskih zemalja 2,5, Rusiju 1,2 odsto, dok na ostale donatore otpada preostalih sedam odsto. Za naredni budžetski period do 2020. EU će za OHR kroz Instrumente pretpristupne pomoći BiH (IPA) uplatiti 2,7 miliona evra. Takođe, na stranici OHR-a je istaknuto da trenutno imaju 93 radnika, od čega su 15 stranci, od kojih je sedam pod ugovorom, a četiri pod privremenim ugovorom. Domaćih zaposlenih u OHR-u je 78, od čega ih je 74 pod ugovorom, jedan privremeno zaposleni, te troje pod ugovorom sa spoljnim finansiranjem.

Inače, jedan od najvećih zagovarača OHR-a u BiH je bila Velika Britanija, jer smatra da bi bilo opasno preuranjeno zatvoriti tu instituciju, međutim nakon izlaska te zemlje iz EU ostaje da se vidi na koji način će se oni odnositi prema ovom organu.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Miloš Šolaja, direktor Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke, smatra da je EU stavila do znanja BiH da ne može napredovati ka članstvu uz prisustvo OHR-a.

“Mislim da konstantno smanjenje budžeta OHR-u, smanjenje broja zaposlenih i funkcija koje on obavlja pokazuje opšti putokaz ka konačnoj odluci. Ipak ne mislim da će doći do naglog zatvaranja OHR-a, mislim da će on malo duže odumirati, ali da će na kraju odumrijeti”, kaže Šolaja za “Nezavisne”. Dodaje da je odavno jasno da OHR nema direktnu ulogu u BiH, pa se odluka EU o smanjenju budžeta može posmatrati i u praktičnom smislu, jer se smatra da ne postoji svrha da se izdvaja veliki novac.

“BiH se priprema za EU kandidaturu i svakako bi bilo dobro da je dobije bez OHR-a. Sve drugo ne bi bilo kvalitetno ispunjavanje uslova, jer uslovi moraju biti ispunjeni unutrašnjim odlukama u BiH”, rekao je on.

Što se tiče Velike Britanije, Šolaja smatra da je ta zemlja uvijek željela imati pojačan uticaj na Balkanu i BiH te da je OHR bio jedan od instrumenata kojima su postizali taj cilj.

“Velika Britanija je na kraju krajeva osnivač Savjeta za sprovođenje mira i svakako ima interes da iskoristi svoj uticaj”, dodao je on.

Srećko Latal, dugogodišnji ekpert Međunarodne krizne grupe, kaže da odluka o smanjenju budžeta EU za OHR nije iznenađujuća jer oni to čine već godinama.

“Svima je jasno da OHR svoja ovlaštenja već godinama ne koristi i da je njegova glavna funkcija da bude tu ‘za ne daj Bože’. U principu ni Amerika ni zemlje EU ne razmatraju opciju korištenja bonskih ovlasti, osim u slučaju neke veoma ozbiljne destabilizacije”, rekao je Latal. On je dodao da ni Amerika ni Turska ni Japan još nisu promijenili stav i još su za ostanak OHR-a.

Što se tiče Britanije, Latal je rekao da tek ostaje da se vidi da li će ta zemlja i kada izaći iz EU, te da će od toga zavisiti i njihov odnos prema OHR-u, BiH i Balkanu.

Finansiranje OHR-a u procentima:

  • 54,3      EU
  • 22      SAD
  • 10      Japan
  • 3      Kanada
  • 2,5   Organizacija islamskih zemalja
  • 1,2    Rusija
  • 7      ostali donatori

(Nezavisne)

ASHA prodaja vozila