“U našoj okolini mnogo je žrtva nasilja koji ćute i trpe, to mora prestati, mora se prijaviti i hitno reagovati“, poruka je sa okrugog stola o temi nasilja nad osobama treće životne dobi, koji organizuju Udruženje građana „Perspektiva plus“ i Centar za zdravo staranje „Aktiva“ iz Istočne Ilidže, a povodom obilježavanja „1. Oktobra međunarodnog dana osoba treće životne dobi“.
Nasilje nam osobama treće životne dobi je nažalost, dosta zasupljeno u našoj okolini, ali se o tome malo govori, kaže psiholog Ranka Katalinski i dodaje da ovaj dio populacije skoro nikako ne prijavljuje nasilje koje preživljava, jer su zlostavljači obično članovi uže porodice.
„Prisutno je nasilje i nad osobama koje su smještene u nekim ustanovama, u svakodnevnom obraćanju, da li je to neuvažavanje, ponižavanje, i prosto izbacivanje iz svakodnevne društvene stvarnosti. Nažalost da ti ljudi budu aktuelni samo pred izbore kada su birači, pa tada je briga prema njima, u smislu nekih paketa, pomoći, obilaženja, a toga nema u svakodnevnici“.
Iz Centra za zdravo starenje „Aktiva“ kažu da kroz rad sa licima treće životne dobi često saznaju da su žrtve neke vrste nasilja.
„Mi njih onda upućujemo Centru za socijalni rad ili policiji, zavisi imali smo nekih slučajeva. Pomognemo u tom prvom momentu da mogu da dođu kod nas da porazgovaraju, da ih uputimo šta dalje da rade. A ima slučajeva zaistza i nasilničkog ponašanja djece prema roditeljima, supružnika“, rekla je Ranka Simanić koordinator Centra za zdravo starenje „Aktiva“ Istočna Ilidža
Učesnik okruglog stola bila je i Sanja Stanković, bivša supruga Staše Košarca, koja je žrtva porodičnog nasilja. Ona ističe da je najveći problem što zakon o žrtvama nasilja postoji samo na papiru što se provodi selektivno i što SE počinioci ne kažnjavaju skoro uopšte.
„Ja iz ličnog iskustva mogu reći da sam učinila veliki napor, ali da jednostavno nije bilo kritične mase koja je to trebala da podrži i prosto sistem ne radi u korist žrtve. Radi na papiru, zaista radi na papiru ali vi kada dođete u institucije koje bi trebalo da vas zaštite, vi se jednostavno osjećate kao krivac“, kaže Stankovićeva.
Ona poručuje da svaka žrtva nasilja prvenstveno mora sama sebi da pomogne, jer sve što se radi u korist žrtava nasilja je lijepo, ali samo mrtvo slovo na papiru, jer kada dođete pred isntituciju, vidite koliko je tu nažalost, manjkavosti.
