Prema podacima Ministarstva finansija, dug Republike Srpske iznosi 5,87 milijardi konvertibilnih maraka. Nadležni dugovanja pravdaju posljedicama izazvanim epidemijom virusa korona. Ekonomisti kažu da bi nastavak stalnih zaduživanja bio poguban za Republiku Srpsku, jer se već nalazi u situaciji iz koje se ne nazire rješenje za ekonomske probleme.
Ukupan dug Republike Srpske, zaključno sa drugim kvartalom ove godine iznosi oko 5 milijardi i 870 miliona konvertibilnih maraka, što je 53,24% udjela u BDP-u. Dug je povećan za 390 miliona maraka u odnosu na prva tri mjeseca 2020. godine. To pokazuju zvanični podaci Ministarstva finansija RS.
Prema istim podacima, spoljni dug Srpske iznosi oko 3 milijarde i 600 miliona KM, od čega dug Republike Srpske iznosi 2 milijarde i 330 miliona KM, dug javnih preduzeća i IRB oko milijardu i 140 miliona maraka, i dug jedinica lokalne samouprave u iznosu od 119 miliona i 760 hiljada КM.
Istovremeno, unutrašnji dug RS je oko 2 milijarde i 280 miliona KM, a čine ga dug Republike Srpske u iznosu od milijardu i 720 miliona maraka, dug jedinica lokalne samouprave u iznosu od 336 miliona i 580 hiljada maraka i dug fondova socijalne sigurnosti 227 miliona i 400 hiljada КM.
Iz Vlade RS saopšteno je da se najveće zaduženje u ovom periodu odnosi na kredit od MMF-a, koji je uslijedio kao hitna pomoć za ublažavanje negativnih posljedica pandemije virusa korona.
Ekonomisti kažu da će se ukupan dug Republike Srpske tek povećavati i da je već u ovom trenutku skoro dva puta veći od duga koji ima Federacija BiH, koja ima duplo više stanovnika i duplo veći BDP nego Srpska.
„To su poražavajući podaci. Vlada Republike Srpske nema nikakvu ideju i smisao kako da se izbori sa problemom duga. Jedini njihov način za zadovoljenje potreba jesu zaduživanja i tek će da bude problem od 2022. godine kada ti dugovi raniji dospijevaju na naplatu i kada će rate kredita iznositi preko milijardu maraka iz budžeta, što je svaka druga marka redovnih budžetskih prihoda“, kaže poslanik PDP-a u NS RS i član Ekonomskog savjeta PDP-a Jelena Trivić.
Ono što nije uzeto u obzir prilikom obračunavanja ukupnog duga jeste i milijardu maraka dugovanja javnog zdravstvenog sistema Republike Srpske, kao ni više od milijardu maraka dugovanja vezanih za eskrou račun. Na taj način, ni Vladin prikaz da je BDP 53,24%, u stvari nije realan, kaže ekonomista Zoran Pavlović.
„Da li baš treba da se zadužujemo za one stvari koje nisu u fokusu brige za građane, a to je u ovom slučaju zdravstveni sistem, a u ekonomiji koja je potpuno zapostavljena ništa i ne govorimo. Kada to sve pogledamo, ja zaista mislim da dalje zaduženje ne bi trebalo biti odobreno od strane i jedne institucije u Republici Srpskoj. Moramo tražiti izvore ušteda, dakle smanjenja potrošnje i tražiti mogućnosti za povećanje BDP-a“, dodaje Pavlović.
Jedno od mogućih rješenja za rast BDP-a jeste veća podrška Vlade za poslodavce, odnosno preduzeća i kompanije, naglašavaju ekonomisti.
„Jer bez te oživljene privredne aktivnosti neće biti rasta BDP-a, a samim tim će i nivo zaduženosti BiH, u ovom slučaju Republike Srpske, biti sve veći i veći. Jer se ne može servisirati tolika administracija koju imamo i troškovi koji izlaze iz okvira razumnih za ovu situaciju“, kaže ekonomista Zoran Pavlović.
Slični problemi oko dugovanja, Srpsku su pogodili i u periodu od 2015-2018 godine. Svaki manji poremećaj na tržištu, direktno utiče na stanje zaduženosti, ističe Jelena Trivić. Dodaje da se Republika Srpska ne nalazi pred bankrotom, ali da jeste u veoma teškoj situaciji.
„To je kao da čovjek pliva i ima dva tega na nogama. On i dalje pliva, ali ne pliva dovoljno brzo koliko bi plivao da nema tih tegova. I to je osnovni problem duga, što on zaustavlja neki ekonomski napredak, koji bi stanovništvo trebalo da osjeti i zbog toga smo u situaciji u kojoj jesmo“, pojašnjava Trivićeva.
Uprkos alarmantnim podacima o ekonomskoj situaciji i ukupnom dugu Republike Srpske, nadležni i dalje ostaju pri stavovima da problema nema. Ministar finansija RS Zora Vidović nedavno je istakla da je budžet Srpske likvidan i da neće biti problema do kraja ove godine. Međutim, Vidovićeva je takođe najavila da će drugi rebalans budžeta vjerovatno biti do kraja tekuće godine.
