Dud, murva ili murvica nekada poznat i vrlo prisutan u našim krajevima, a danas gotovo zaboravljen. Nekad se dud u našim krajevima mnogo uzgajao, ali ne toliko zbog ploda, koliko zbog lišća. Ono se koristilo najviše za ishranu dudova svilca, leptira čije gusjenice zapredanjem kukuljica stvaraju niti za jednu od najfinijih tkanina – svilu. Danas se dud može naći na rijetkim okućnicama
Plodovi duda osim antocijana koji vežu slobodne radikale u organizmu pomažu i kod drugih zdravstvenih smetnji. Tako dudov sok pomaže kod afti, astme, bronhitisa, čireva u ustima, edema, epilepsije, groznice, glavobolje, hipoglikemije, hipertenzije, iritacije mišićne sluznice u ustima, kašlja, nesanice, proljeva, prehlade, slabosti, ugriza buha i zmija, upalnih stanja i zatvora. Kora stabla dobra je protiv crijevnih nametnika te ima antibakterijska i fungicidna svojstva. Kora korijena crnog duda pomaže kod kašlja, astme i dišnih putova, te dijabetesa i urinarnih smetnji.
Listovi pomažu kod prehlade, gripe, infekcija oka i nosa. Ipak kao i kod svega ostalog u konzumaciji duda treba biti umjeren jer veće količine mogu dovesti do lakših trovanja, halucinacija i probavnih smetnji.
Čaj od dudova lišća pomaže kod dijabetesa, sirup crnog duda može se koristiti i za iskašljavanje, bolesti dišnih organa, za grlo, te kao laksativ.
