Sve su glasnije priče da bi BiH uskoro mogla predati zahtjev za punopravno članstvo u NATO. Da li je to tačno o kolko bi to članstvo koštalo BiH?
Vojni analitičar Vlade Radulović smatra da punopravno članstvo BiH u NATO koči nerješeno pitanje vojne imovine, tačnije 23 vojne lokacije u Republici Srpskoj koje bi trebale biti upisane na BiH.
“Sve ostalo je već riješeno i suštinski BiH se već nalazi u završnoj fazi prijema u članstvo. Svi koraci su već ispoštovani. BiH je dobila MAP, Akcioni plan za članstvo u NATO, a u oktobru prošlke godine usvojen je i novi strateški okvir za period 2025-2028.”, podsjeća Radulović i tvrdi da, ako poredimo BiH i Srbiju, BiH je na korak do članstva a Srbija je daleko od toga.
Ako je BiH na korak do NATO članstva na korak je i do izdvajanja novca za to članstvo. Istine radi novac se ne sliva direktno u NATO kasu nego indirektno, jer naoružanje, tehniku i sve ostalo za potrebe svoje odbrane, ako ste član Alijanse kupujete od zemalja NATO saveza.
Trenutno NATO članice za odbranu odvajaju u prosjeku 2% BDP-a ali Amerika insistira da to bude 5%, na šta su se prošle godine na samitu NATO-a u Hagu sve članice obavezale.
,,BiH ima veoma mali vojni budžet. Izdvajanja su od 0,7 do 0,9 BDP-a, dakle ispod 1% BDP-a pa vi vidite sad kolika je to razlika do 5%”, ističe Radulović.
Ako bi BiH postala članica NATO morala bi, bar u prvim godinama za odbranu odvojiti minimalno 2% BDP-a što je oko milijardu maraka. Taj bi se iznos kasnije znatno povećavao. Ima li BiH taj novac? Da li će i taj trošak prebiti preko leđa građana kroz nove namete?
“Oni neće promijeniti svoje navike, naprotiv sve će više trošiti na plate , vozila i ostala luksuziranja.To onda znači neki novi namet, neka nova preraspodjela novca”, kaže ekonomski analitičar Svetlana Cenić i podsjeća da se i neke razvijene zemlje članice NATO-a bune jer povećanje izdvajanja za odbranu značiu smanjenje izdvajanja zaneke druge oblasti poput zdravstva ili školastva.
Ako u BiH na uštrb zdravstva i školstva budemo plaćali odbranu crno nam se piše jer su nam te oblasti već na dnu.
Da li će naše vlasti posegnuti za dodatnim rezovima u tim sektorima ili će nam pripremiti neke nove akcize, recimo na vazduh?
