Ovaj paket je novi signal partnerima na zapadnom Balkanu da je njihova budućnost u EU, kao i da se raskorak u razvoju nastavlja smanjivati
Evropska komisija predstavila je novi finansijski paket za zapadni Balkan od 14 investicija u transport, energiju, ekologiju, ljudski kapital i podršku privatnom sektoru, ukupne vrijednosti 2,1 milijardu eura.
Kako su naglasili, u pitanju je peti investicioni paket u sklopu Ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan te da su svi projekti pripremljeni u bliskoj saradnji s partnerima na zapadnom Balkanu i međunarodnim finansijskim institucijama s ciljem ubrzanja evropske perspektive za region, pišu Nezavisne novine.
Novi signal
Kako je saopšteno, Oliver Varhelyi, evropski komesar za susjedstvo i proširenje u Evropskoj komisiji, istakao je da je ovaj paket novi signal partnerima na zapadnom Balkanu da je njihova budućnost u EU, kao i da se raskorak u razvoju nastavlja smanjivati.
“Ovi projekti će bolje povezati region iznutra i sa EU, pomoći dekarbonizaciji ekonomija i podržati konkurentnost privatnog sektora u regionu. Sada pozivam naše partnere sa zapadnog Balkana i međunarodne finansijske institucije da pokrenu ove projekte što je prije moguće kako bi građani i preduzeća u regionu mogli iskoristiti prednosti ovih investicija”, rekao je Varhelyi.
Za BiH su predviđeni projekti na koridoru 5c, u sklopu komponente za transport, i za rehabilitaciju vodovodne mreže u Sarajevu, u sklopu ekološke komponente.
Takođe, predviđene su investicije u čistu energiju kroz finansiranje projekta izgradnje hidrocentrale na rijeci Drini između Srbije i BiH.
Veliki paket za BiH
U Direkciji za evropske integracije BiH su odgovorili da je Operativni odbor Investicijskog fonda za zapadni Balkan održao sjednicu u petak i da je za BiH odobreno četiri projekta vrijednosti 298 miliona eura.
“Među odobrenim infrastrukturnim aplikacijama su koridor 5c – dionica Ozimice – Poprikuše, koridor 5c – dionica Mostar sjever – Mostar jug, zatim rehabilitacija i modernizacija Crpno-akumulacijske hidroelektrane Čapljina i projekt ‘Vode Sarajevo’ – rekonstrukcija mreže vodosnabdijevanja, a odobrena aplikacija za tehničku pomoć odnosi se na implementaciju pilot-sistema za upravljanje otpadom u srednjoj Bosni”, kažu za Nezavisne.
Ističu da je BiH u ovom pozivu dobila znatan dio kolača, odnosno oko tri četvrtine odobrenih grant sredstava za zapadni Balkan, što je, kako naglašavaju, stavlja u red vodećih u korištenju ovih sredstava u regionu.
“Da bi ova sredstva postala operativna potrebno je da BiH potpiše sporazume sa međunarodnim finansijskim institucijama, a za šta će biti nadležno Ministarstvo finansija i trezora BiH”, naglasili su.
Pomoć EU
U Evropskoj komisiji su rekli da će dio sredstava iz ovog fonda biti grantovi, i to 528 miliona eura iz Treće komponente Instrumenata pretpristupne pomoći EU, dodatnih donacija od strane zemalja članica i Norveške, dok bi ostatak iznosili krediti međunarodnih finansijskih institucija i sredstva zemalja regiona koje obezbjeđuju dio učešća u projektima.
U Evropskoj komisiji su nam rekli da je EU najveći trgovinski partner BiH, kao i da je kroz finansijsku pomoć koju je pružila pokazala da je istinski prijatelj.
“Delegacija EU u BiH je od 1996. godine realizovala projekte u vrijednosti od preko 3,7 milijardi eura u grantovima za rekonstrukciju, vladavinu prava, održivu ekonomiju, obrazovanje i zapošljavanje, transport, poljoprivredu i ruralni razvoj te druge ključne oblasti u BiH. U protekloj deceniji Delegacija EU u BiH je implementirala oko hiljadu projekata, ukupne vrijednosti blizu milijardu eura grantova.
“Sredstva kojima se upravlja preko Delegacije EU u BiH nisu jedini izvor finansiranja EU od kojeg BiH ima korist. BiH ostvaruje korist iz različitih budžetskih izvora koji se isplaćuju preko raspoloživih lokalnih i regionalnih fondova. Investicioni okvir za zapadni Balkan je, na primjer, finansirao 74 projekta u oblastima životne sredine, transporta, energetike i socijalne zaštite u vrijednosti od 732,6 miliona eura u grantovima”, kažu oni.
