Na bolovanju zbog krečenja, odmora

Radnici javnih institucija u BiH poslednjih godina sve više neopravdano odlaze na bolovanje. Tako, na primer, zbog nezadovoljstva i stresa na poslu, produženih godišnjih odmora ili uređenja kuće mnogi vrše pritisak na lekare da im otvore bolovanje, što najviše finansijski opterećuje zavode za zdravstveno osiguranje.

Dok je širom BiH povećan broj zaposlenih u opštinama, ministarstvima, zdravstvenim ili obrazovnim ustanovama koji odlaze na bolovanja duža od 40 dana, oni radnici koji su zaposleni kod privatnika odlaze bolesni na posao uglavnom zbog straha od gubitka posla.

Kako sazanje Klix.ba od 430.000 osiguranika Zavoda za zdravstveno osiguranje Kantona Sarajevo, svaki mesec oko 1.700 radnika otvori bolovanje, od čega ih od 30 do 40 odsto ostaju na bolovanju duže od 42 dana.

Doktor Fikret Junuz iz ovog Zavoda otkriva da se po osnovu refundacije sredstava za bolovanja godišnje iz kase Zavoda KS izdvaja oko šest miliona maraka.

“Naši kontrolori su proteklih osam meseci intenzivno pregledali oko 3.000 bolovanja i ustanovili smo kako je oko 15 odsto bolovanja u KS nepravilno otvoreno i vođeno. Najveći problem je što pacijenti ne poznaju svoja opšta prava i obaveze, dok lekari koji nemaju pravo otvarati i voditi bolovanje to rade. Većina osiguranika nema izabranog doktora jer se leče u ustanovama koje ne rade u skladu s važećim zakonom. Pacijenti zaobiđu izabranog doktora i odu kod specijaliste da im otvori bolovanje. Sve se to zbog raznih dijagnoza i nalaza proteže mesecima i onda kada pacijent treba dostaviti poslodavcu doznake, vrati se kod izabranog doktora koji i ne zna da je ovaj otvorio bolovanje. Tada nastaju problemi”, priča Junuz.

On je potvrdio kako pravo na bolovanje najviše zloupotrebljavaju zaposleni u javnom sektora.

“Uzimaju bolovanje zbog problema na poslu, smena direktora i šefova, razmeštanja s jedne pozicije na drugu… Nezadovoljni su poslom i odnosom s poslodavcima te na osnovu tih tegoba odsustvuju s posla po 30, 40 dana, a ponekad i po nekoliko meseci. Ukoliko imaju neke dodatne aktivnosti na poslu, a uz to još i neku hroničnu bolest, koristeći pravo na zdravstvenu zaštitu unapred planiraju letovanja, zimovanja, krečenje kuće”, istakao je Junuz.

Porodični lekari bolovanje mogu propisati najduže šest sedmica, a posle toga pacijent uz odobrenje lekarske komisije može produžiti bolovanje do šest meseci maksimalno.

Međutim, najveći problem bolovanja koja otvaraju lekari porodične medicine su dugotrajne dijagnoze. Pojedini pacijenti na neke preglede čekaju i po mesec dana zbog čega je, kako kaže lekar porodične medicine Doma zdravlja Zenica Lejla Bašić, teško proceniti da li neko simulira određeno obolenje.

“Bolovanja su veliki problem primarne zdravstvene zaštite. Upravo zbog toga pojedini poslodavci zahtevaju pregled secijaliste medicine kako bi utvrdili da li postoji osnov da se neko bolovanje produži. Pacijentima su lako dostupne informacije o raznim bolestima, pa oni vrlo lako simuliraju simptome nekih obolenja i na taj način odu na bolovanje. Žale se na bolove u stomaku, leđima, glavobolje, povraćanje ili dijareju, a sve su to su to simptomi kroz koje je jako teško dijagnostičkim procedurama dokazati neku bolest”, pojasnila je Bašić.

Dok sarajevski Zavod ima četiri kontrolora, brojni drugi kantonalni zavodi za zdravstveno osiguranje nemaju kontrolore koji nadziru eventualne nepravilnosti pri uzimanju bolovanja kao ni podatke o ukupnom broj zaključenih bolovanja u proteklom periodu.

Svaki četvrti zaposlenik u Tuzlanskom kantonu prošle godine je koristio bolovanje. Od 40.333 bolovanja, koliko je registrovano u ovom kantonu 2016. godine, 11 odsto je bilo bolovanja iznad 42 dana.

“Bolovanja u TK najčešće se uzimaju zbog bolesti koštano-mišićnog i cirkulatornog sistema te bolesti vezane za mentalno zdravlje. U našem kantonu prošle godine najviše su koristili bolovanje uposlenici Kliničkog centra u Tuzli, Rudnika mrkog uglja Banovići i MUP TK”, rekla nam je Maida Mulić, direktorica Zavoda za javno zdravstvo Tuzlanskog kantona.

Inače, u svim kantonima bolovanje najviše koriste zaposleni zdravstvenih ustanova.

Bolovanje ne zloupotrebljavaju samo osiguranici, već i poslodavci. Kako saznajemo, za pacijente kojima se nakon bolovanja proceniti druga kategorija invaliditeta, poslodavci često nemaju adekvatno radno mesto na koje bi ga vratili na posao.

Zbog toga ih oni, kaže Junuz, guraju dalje prema sistemu zdravstvene zaštite kako bi iskoristili pravo na refundaciju sredstava od zavoda za zdravstveno osiguranje. Prema podacima iz zavoda zdravstvenog osiguranja, BIH ima sve više bolesnog radničkog kadra, zbog čega se u našoj zemlji svake godine za bolovanja izdvaja 20, 30 i više miliona maraka.

Klix

Lim profi, Prijedor Panta Rhei, masazno-kozmeticki studio, Prijedor Pogrebno Iris