Možda jeste nepravedno što žene imaju dan žena, a muškarci ga nemaju ali…

Šta vi mislite, što nam se neke stvari sviđaju: da li zato što se rodimo tako ili zato što nam otkad znamo za sebe samo to kupuju i onda nam se sviđa iz navike i jer ne znamo za neke druge opcije? i ne mislim tu samo na igračke, već i na mnoge druge stvari koje nekako radimo po navici jer je neko rekao da tako treba, a ne znamo ni ko, ni kad, ni čemu.

Listu sam nazvala: Možda jeste nepravedno što žene imaju dan žena, a muškarci ga nemaju ali…

1.… ali nepravedno je i što žene zarađuju na istim poslovima 11% manje nego muškarci;

2.… ali nepravedno je i što je i svaka druga žena žrtva nasilja (ovo mi je sestra rekla, je l’ možete vi u to da poverujete!)

3.… ali nepravedno je i kad ti gazda da otkaz jer si trudna;

4.… ali nepravedno je i to što moram da plaćam za uloške i tampone, a ne biram da li hoću da imam menstruaciju, kao, moram;

5.… ali nepravedno je i što žene svaki dan moraju da peru sudove, i veš, i prozore, i onda za osmi mart uzme muškarac i opere džezvu od kafe i to je, kao, strašno veliki korak za feminizam.

I nikako da vas pitam, je l’ znate vi uopšte šta je to feminizam? Recimo, baš puno ljudi, i muškaraca i žena, odmah zakoluta očima kad im pomeneš tu strašnu reč na f, ko da im vadiš zdrav zub. Odmah krene neki hejt, a pritom ne kapiraju da feministkinja mogu da budem i ja, i moja sestra, mama, baka, da to nisu neke lude, histerične, usa- mljene žene koje idu uokolo valjda gole do struka i s dla- kama ispod pazuha i viču ženska prava! Ko neki plemenski poklič. Mada, stvarno imam potrebu da iznesem frustraciju ovde – zašto žene čim su ljute nazivamo histeričnim?! A, realno, to nikad ne radimo za muškarce. Kao ok je da muškarci budu ljuti, oni imaju temperament, a ženama je, kao, prirodno da sede i trpe i čim to ne rade, odmah su histerične.

Jasno mi je da u školi niste mogle da naučite šta je feminizam, jer realno svi ćute ko zaliveni, a zanima me da li ste igde drugde čule i od koga, meni su za takve teme delegirane tetka i seka, tako da, kao, dosta sam srećna i povlašćena.

Uglavnom, za razliku od juče, danas je dan bio dug i naporan, a kao šlag na kraju došao je jedan od mučnijih šopinga ever. Sestra je posle škole došla po mene da maloj rođaki, kojoj je u subotu rođendan, izaberemo neki poklon. Jedva smo našle nešto normalno da nije totalni treš. prvo, zašto je sve za devojčice roze? a za dečake plavo? Zašto ne postoji i roze i plavo, pa da možeš da biraš šta hoćeš? i, tipa, još i žuto, i zeleno i narandžasto i raznih boja i onda odabereš koja ti je omiljena, a ne roze, jer na tome piše da je za devojčice. šta ako si devojčica i ne voliš roze boju? ili ne voliš šljokice? Svi ti onda stalno kupuju takve stvari, ili ako si dečak, a strašno voliš šljokice, a onda ti svi kupuju neke crne automobile i tebi to skroz bez veze. I lego za devojčice je uvek neki glupi tipa frizerski salon, ili radnja, a za dečake su neki kul kao podmornica ili helikopter, i njihovi imaju više delova, i zanimljiviji su, a naši samo tonu nekih stikera koje kao treba da zalepiš. Ono, dečaci mogu da grade, devojčice mogu da ukrašavaju. To je totalno nefer! I tipa, zašto postoje bebe za male devojčice? i uopšte za devojčice? kao, zašto je ono čega devojčice prvo treba da se igraju to da su mame i da nekoga presvlače i hrane? Šta, je l’ kapiraju da ako nas od malih nogu nauče da je zabavno da se brinemo o ljudima i da je brižnost igra, da nam to posle neće teško padati? na kraju je sestra našla neku slagalicu drvenu raznih boja, i tonu plastelina. Tata je kod kuće rekao sestri da se i ona igrala i lutkama, i malim šporetima, i roze posuđem i, eto, ispala je feministkinja, pa očigledno to nije bilo presudno. Na to mu je ona odgovorila da svako pravilo ima izuzetak i da feministkinje ne treba da ispadaju nego da se školuju i odgajaju, a da barbike, i šporetići i roze posuđe nisu presudni ako devojčica ima superkul tetku. Tako da nije samo do lutaka, ima nešto i do tetaka.

Šta vi mislite, što nam se neke stvari sviđaju: Da li zato što se rodimo tako ili zato što nam otkad znamo za sebe samo to kupuju i onda nam se sviđa iz navike i jer ne znamo za neke druge opcije?

I ne mislim tu samo na igračke, već i na mnoge druge stvari koje nekako radimo po navici jer je neko rekao da tako treba, a ne znamo ni ko, ni kad, ni čemu.

Buka

You must be logged in to post a comment Login