Kako najbolje iskoristiti ostatke novogodišnje večere

Postoje stvari bez kojih je doček Nove godine nezamisliv – jelka (po mogućnosti jeftinija od 83.000 eura), pokloni ispod nje, odbrojavanje do ponoći, praznični filmovi i svakako hrana. Gomila hrane!

Zlonamjerni bi rekli da je, kada je riječ o hrani, kvantitet važniji od kvaliteta. No, bezbroj je dobrih razloga da uoči 31. decembra provedete dan, dva ili tri u kuhinji: možda će naići komšije da čestitaju, a baš je glupo da nemate ničim da ih poslužite, a i ako imate stariju djecu koja izlaze u grad za doček, sigurno će biti gladna kad se vrate. Čak i ako ne dočekujete Novu godinu kod kuće, opet bi u goste valjalo ponijeti bar pitu, neki lagan kolač ili vanglu krofni. Obrni-okreni, uprkos savjetima stručnjaka da ne pretjerujemo, u 2018. ćemo ući sa gomilom hrane u frižideru, rerni, špajzu, na šporetu, stolu, tanjiru kraj kreveta…

“Šta ću sad sa ovol’kom hranom?“ – pitanje je koje gotovo neizbježno postavljamo sebi svakog 1. januara dok ispijamo jutarnju kafu uz zvuke Novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije. Istina je da su naši stari mislili i o tome, pa je anonimni narodni mudrac još davno utvrdio da se pečenje najljepše jede kad je hladno, a da sarma ima sve bolji ukus što se više podgrijava. Ali ne može se sve svoditi na podgrijanu sarmu i hladno pečenje, zar ne!?
Šta da radim sa mesom?

Dakle, ne volite hladno pečenje? Onda je možda hladna salata pravi izbor za vas. Novogodišnjim trpezama svakako suvereno vlada kraljica hladnih salata – ruska – ali zašto joj ne bismo dodali malo konkurencije koristeći upravo preostalo meso od novogodišnje večere? Pečenje isjeckajte što sitnije i u njega dodajte šta vam je volja. Najčešći izbor su majonez, senf ili pavlaka, zatim crni luk, bijeli luk, razni začini, limun, susam… Salate od crvenog mesa su ljepše kad su pikantnije, dok sa bijelim mesom bolje idu laganije kombinacije.

Ukoliko volite “mesniju“ varijantu ostataka mesa, probajte da ih upotrebite za tople sendviče. Krišku hljeba namažite puterom ili senfom. Isjeckajte ili još bolje iščupkajte mesko i stavite na namazani hleb. Dodajte začine po ukusu. Preko narendajte kačkavalj. Zatim sve to poklopite drugom kriškom hljeba premazanom puterom. Stavite sendvič u aparat za tople sendviče, jako pritisnite, sačekajte par minuta i fantastičan miris podgrijanog, začinjenog mesa natopljenog puterom i sirom prodrijeće vam kroz nozdrce do mozga i signalizarati da je vaš ukusan obrok spreman.

Ljubitelji jela “na kašiku“ također bi trebalo da znaju da mogu iskoristiti ostatke mesa za svoja omiljena variva.
Šta da radim s krompirom?

Bareni, pečeni, prženi, restovani, grilovani, smuljan u pire, ispod sača, “u kaputu“… Krompir se može spremati u milion varijanti, a pritom je i jeftin. Ali kao što sve na ovom svijetu ima manu, ima je i krompir – ne može da se podgrijeva!

Znači li to da sav krompir koji nam je ostao možemo samo da bacimo? Ne nužno. Ukoliko ste krompir pržili, onda mu spasa nema. Ali ako vam je ostao bareni, pečeni ili pire krompir ima nade da se nešto može uraditi.

Kao i kod mesa, prvi i najlakši izbor je salata – krompir, nasjeckani crni luk, malo ulja, malo sirćeta, sve lijepo pomiješate i eto ga!

Malo komplikovaniji, ali zato ukusniji, i nažalost nezdraviji izbor mogu biti kroketi. Tijesto napravite od krompira (pire je najkorisniji, ali se uz pomoć blendera mogu upotrebiti i bareni ili pečeni), brašna i jaja. Od tijesta formirate loptice i ispržite ih u vrelom ulju. U krokete možete dodavati i drugo povrće, sir, možete ih panirati itd. Lijepo idu uz tartar sos.

Ostaci krompira se mogu koristiti i kao nadjev za pitu.
Šta da radim sa povrćem?

Ostaci šargarepe, karfiola, brokolija, tikvica, bundeve, pa i maloprije pomenutog krompira, mogu se iskoristit za čorbu. Povrće izblendajte, i dodajte ga u ključalu vodu. Uz dodatak malo peršuna celera i ostalih začina po ukusu, dobit ćete sasvim solidan potaž.
Šta da radim sa hljebom?

Strah od neradnih dana često nas tjera da gomilamo hljeb u kući kao da krijemo omanju partizansku četu u podrumu. A, onda hljeb počinje da se suši, mrvi, postaje tvrđi i na kraju se ubuđa i završi u kontejneru.

Stoga je dobro u kuhinji imati toster. Nisu za džabe Britanci svojevremeno napravili imperiju “u kojoj Sunce nikad ne zalazi“, jedući tost i pijući čaj.

Ostaci hljeba svakako su korisni i za ranije pomenute tople sendviče, a ovih dana se valja sjetiti i jela koja su nam za doručak spremale naše mame i bake – prženica i popare, čiji je glavni sastojak upravo stari hljeb.

Možete isprobati i neki od specijaliteta “sa čizme“, pa napraviti bruskete ili hljeb sa bijelim lukom. Na internetu se može pronaći dosta jednostavnih recepata koji se manje-više svode na to da hljeb premažete uljem, bijelim lukom/paradajzom, začinima (bosiljkom, origanom i sl), parmezanom i par minuta pečete u rerni.
Repriza

Ukoliko ipak ne želite da vam se hrana sa dočeka danima razvlači po kući, već biste da je se riješite brzo i efikasno – organizujte reprizu! Okupite članove porodice i(li) bliske prijatelje, pustite neku laganu muziku, otvorite neko fino vino, i počnite sa prepričavanjem utisaka iz “najluđe noći“, pa ko zna gdje ćete završiti. Ovakve ležerne večere često umiju da budu mnogo zabavnije od samog dočeka, a tanjiri će garantovano ostati prazni.
Dobročinstvo

Stanovnici pojedinih zemalja ostatke svoje praznične večere daruju narodnim kuhinjama ili skloništima za siromašne. Kod nas ta tradicija nije razvijena, ali ukoliko ne znate šta ćete sa preostalom hranom, a znate nekoga kome je ta hrana potrebna, imate odličnu priliku da učinite dobro djelo, baš u duhu praznika.

Buka

ASHA prodaja vozila Pogrebni prevoz Iris Lim Profi Prijedor Panta rhei Prijedor