Kad otkrijemo kako geni reaguju na hranu, gojaznih neće biti

Profesor dr Hans Hauner, nemački stručnjak, o naporima naučnika da nađu način da zaustave porast broja osoba sa viškom kilograma: U hrani sada ima puno šećera, koji nam uopšte nije potreban, kao i nezdravih masnoća.

Ako naučnici uspeju u svojim pokušajima da otkriju gen koji je glavni krivac za to što se gojimo, dijete nam neće biti potrebne! Detaljnije dešifrovanje genoma moglo bi u budućnosti da nas reši gladovanja i brojanja svake kalorije koju unesemo u organizam, najčešće uz mnogo muke i ne postižući željeni rezultat. Naučnici uveliko rade na otkrivanju toga kako naši geni reaguju na određenu vrstu hrane, ali na “čarobnu formu vitkosti” moraćemo još da čekamo.

U intervjuu za “Novosti” profesor dr Hans Hauner, član Nemačke nacionalne akademije “Leopoldina” i direktor Centra za nutricionističku medicinu “Else – Kruner Fresenijus”, koji je nedavno bio gost Srpske akademije nauka i umetnosti, kaže da će za 10 do 20 godina zahvaljujući genetskim analizama svaka osoba znati koja hrana odgovara njenom organizmu, a koju bi trebalo da isključi iz ishrane.

– To je ogroman posao, a rezultat koji ćemo da postignemo ovim saznanjima je kreiranje individualnog jelovnika koji ne samo da će da spreči gojaznost, već i bolesti koje su direktno s njom povezane, na prvom mestu dijabetes, kardiovaskularna oboljenja i rak – kaže naš sagovornik.

* Poslednjih godina već se primenjuje test intolerancije, u čemu je on različit od genetskog odgovora na hranu koju jedemo?

– Intolerancija na hranu je reakcija koja se dešava u organizmu posle konkretnih namirnica i njome može da se utvrdi nedostatak nekog od enzima varenja, hemijska preosetljivost ili reakcija imunog sistema. Genetskim analizama mi pokušavamo da utvrdimo kako nečiji organizam generalno prihvata ugljene hidrate, a kako masti i proteine. To će nam dati odgovor na pitanje zašto je metabolizam svakog čoveka drugačiji i zašto čak polovina gojaznih osoba oboleva od dijabetesa. Dakle, kada dođemo do novih saznanja, moći ćemo pouzdanije da kažemo kako hrana i geni utiču na pojavu bolesti.

* Da li je ishrana prema krvnim grupama dobra u određivanju individualnog načina ishrane?

– Ne, takav pristup nema naučno utemeljenje. To je samo popularno tumačenje različitosti među ljudima i sigurno ne može da dovede do rezultata, u smislu sprečavanja gojaznosti i razvoja bolesti.

* Zašto je gojaznost sve više u fokusu medicinske nauke?

– Zato što više od dve milijarde ljudi širom sveta ima prekomernu telesnu težinu, a više od 600 miliona je gojazno. Zabrinjavajuće je što ovaj problem pokazuje tendenciju rasta. Poznato je već da višak kilograma, a pogotovo gojaznost uzrokuju čitav niz oboljenja.

* Šta je glavni uzrok epidemije gojaznosti?

– U poslednje dve do tri decenije došlo je do velikih promena u ishrani. Pre sto godina uglavnom se jeo hleb, krompir i malo mesa, uglavnom za nedeljni ručak. Nasuprot tome, sada imamo obilje hrane na raspolaganju i noću i danju. Nevolja je što je reč uglavnom o hrani koja je prepuna šećera, koji nam uopšte nije potreban, kao i nezdravih masnoća, previše soli, a premalo ili gotovo nimalo dijetalnih vlakana. Nezdrava ishrana, znači hamburgeri, pice, čipsevi dovela je do dramatičnih posledica i sve većeg broja ljudi koji uopšte ne jedu voće i povrće.

* Šta je, zapravo, zdrava ishrana kada je sve puno aditiva, pesticida, konzervanasa i drugih dodataka za bolji ukus i izgled proizvoda?

– Više povrća i voća, dovoljno mlečnih proizvoda i jaja, hleb od celog zrna žitarica i malo mesa. O ishrani mora da se vodi računa čitavog života, a najbolje bi bilo da se vratimo u prošlost i hranimo se onako kako su se hranile naše bake i deke.

VEGANSKA ISHRANA: DOSTA VLAKANA, ALI MALO VITAMINA

* Kakvo je vaše mišljenje o veganskoj ishrani?

– Prednost veganske ishrane je u tome što zaista obuhvata veliki broj namirnica biljnog porekla i bogata je dijatelanim vlaknima. Međutim, naučno je dokazano da ishrana na biljnoj bazi dovodi do deficita vitamina B12, čiji nedostatak može da bude rizičan u trudnoći i tokom rasta i razvoja deteta, tako je da neophodno da se veštački nadoknadi.

Dental Studio Prijedor
ASHA prodaja vozila